Dana 28.2.2024. godine odlazeća premijerka Srbije gospođa Brnabić na konferenciji za novinare Srpske Napredne Stranke na kojoj je objavljena odluka da izlazi na izbore, između ostalog govorila je o Birou za društvena istraživanja (BIRODI) i o nama, negiravši da postojimo, rekla je:

„Ja mislim 28.2. isti taj BIRODI kada su pozvali ustvari rekli „Koalicija za integritet pozvala je nadležne institucije da reaguju i povodom besomučne kampanje protiv BIRODI-ja“. A kada pogledate ko je Koalicija za integritet, a Koalicija za integritet je BIRODI. Tako da su oni napravili organizaciju koju koriste da oni pozivaju da mi reagujemo zato što je neko u njihovoj glavi napao njih.“

U cilju potpunog informisanja javnosti, saopštavamo sledeće:

Koalicija za integritet postoji, osnovana je prošle godine od strane tri antikorupcijske organizacije: Biro za društvena istraživanja BIRODI iz Beograda, Podrinjski antikorupcijski tim PAKT iz Loznice i Institut za istraživanje korupcije Kareja iz Pančeva.

Ključni razlog je sistemska korucija i opstrukcija vladajućih struktura u borbi protiv korupcije koji su Srbiju smestili na 104 mesto što Srbija ne zaslužuje.

Imamo svoj sistem za borbu protiv korupcije koji se zasniva na okupljanju građana i organizacija kojima je bitan, građanski, profesionalni i institucionalni integritet. Da iza nas stoji rad govori da su dve od tri članice Koalicije za integritet BIRODI kao organizacija i Miroslav Mijatović predstavnik PAKT kao aktivista dobitnici su nagrada za izuzetan doprinos borbi protiv korupcije za 2023. godinu u projektu na kome ja partner NALED, koji je podržan od USAID-a. BIRODI je nagradu između ostalog dobio jer je napravio model lokalnog antikorupcijskog tela koji je deo mere 2.2.10.31. u Akcionom planu za Poglavlje 23.

Povod za obraćanje nadležnim institucijama, pre svega REM-u je činjenica da BIRODI ili Zoran Gavrilović u programima TV Pink,Happy i B92 bili za tri dana pomenuti preko 60 puta. Nakon našeg saopštenja REM nije reagovao, a negativno i neistinito predstavljanje BIRODI-a na TV Pinku i TV i novinama Informer je nastavljeno.

Koalicija za integritet je prvo saopštenje objavila je 14.8.2023. godine.U svim saopštenjima kao mesto izdavanja saopštenja navode se sedišta sva tri osnivača, ravnopravno: Beograd, Loznica i Pančevo.U prilogu svih saopštenja dostavljamo i grafiku Koalicije za integritet na kojoj su istaknuti skraćeni nazivi sva tri osnivača.Na isti način postupili smo i 28.2.2024. godine, na dan koji je navela premijerka Srbije; ali nije tačno da je nadležne institucije da reaguju pozvao BIRODI, već Koalicija za integritet.U pisanju saopštenja BIRODI nije učestvovao.

Ovakvo ponašanje premijerke kojom se dovodi u pitanje broj i kapacitet članova BIRODI-a kao organizacije, kao i komentari koji se odnose na navodne iluzije kolege Gavrilovića su nedostojne premijerke i suprotne preporuci GREKO-a kada su u pitanju organizacije civilnog društva koje posmatraju izbore.

Beograd, Loznica, Pančevo, 9.3.2024. godine.

Koalicija za integritet

Analiza integriteta procesa izbora članova LAF Požarevac ima za cilj da utvrdi koje su to procedure i tačke u ovom procesu čijim nepoštovanjem je smanjen integritet izbora članova ovog tela. Analizom dostupne dokumentacije utvrdili smo da je:

Komisija za izbor LAF-a nije regulisala postojanje privatnog interes između članova Komisije za izbor članova LAFa i kandidata za članstvo u LAFu.

Modelom za za izradu lokalnih antikorupcijskih planova, Agencija za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu Agencija) je propisala u meri 17.1.2 „Članovi Komisije daju pisane izjave o nepostojanju privatnog interesa u vezi sa učesnicima konkursa ili se izuzimaju iz rada Komisije ukoliko takav interes postoji”. Autori Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije u Požarevacu, među kojima je bio jedan od izabranih članova LAF Požarevac, nisu uzeli ovu meru Agencije i time otvorili put ka urušavanju integriteta izbora članova LAF Požarevac. Tako se iz priložene dokumentacije se ne vidi da li je se Ankica Hinić izuzela iz glasanja/ocenjivanja kolege Dalibora Lončara koji radi u istom sudu, Osnovnom sudu u Požarevcu.

Predstavnici za Komisiju za izbor LAF nisu birani od predstavnika civilnog društva i novinarskih udruženja

Model LAF je nastao u Nišu 2011 godine, kao odgovor na neusprešnu borbu protiv korupcije u Srbiji, a sa idejom da građani sa integritetom, koji su neposredno izabrani od Gradjanske komisije (sastavljene od predstavnika civilnog drustva i novinara) sa jasnim kriterijuma postanu članovi lokalnog antikorupcijskog tela – fabrike integriteta. Sedmogodišnji rad LAF Niš i BIRODI je doveo da je LAF model postao deo sistema preko Modela za lokalne antikorupcijske planove koji je izradila Agencije za borbu protiv korucije kao obavezu u Akcionom planu za Poglavlje 23, mera 2.2.10.37.

Kako je bilo Nišu? U Nišu su predstavnici civilnog društva i novinarskih udruženja izabrali po dva člana Komisije. Peti član Komisije je bio predstavnik Agencije za borbu protiv korupcije. Komisija za izbor LAF Sombora je, uz pomoć BIRODI-a, dodatno definisala proceduru u delu izbora predstavnika civilnog društva i novinara kroz izborne sastanke.

Iz raspoložive dokumentacije i postojeće procedure se može videti da predstavnici civilnog društva i novinarskih udruženja nisu birani i transparetnom i participativnom procesu.

Metodologija evalucije kandidata je bila neprecizna i stvorila je prostor za arbitrarno odlučivanje.

Uvođenjem jasnih kriterijuma i operacionalizacijom u jedan instrumetnt se smanjuje diskreciono odlučivanje članova. BIRODI je u procesu izbora članova LAF Vranje izradio poseban instrument za merenje integriteta kandidata. Instrumet koji je korišćen od strane Komisije za izbor LAF-a.Komisije za izbor LAF-a. U saradnji sa Komisijom za izbor LAF Sombor izvršena je dorada i nadogradnja instrumenta. Donet je poseban akt Odluka o uzvrđivanju kriterijuma za izbor LAFa Sombor, što nije definisano Modelom Agencije. U navedenom aktu su precizno definisani koji se kriterijumimere i na osnovu čega se vrši rangiranje kanditata. Kriterijmu su: profesionalna karijera, antikorupcijski aktivizam, znanje i motivisanost za borbu protiv korupcije generalno, odnsno motivisanost i stručnost za posebne oblasti u okviru lokalnog antikorupcijskog plana Sombora. Čak je navedeno koji će kriterijum biti odlučjući pri jednakom broju bodova kod dva i više kandidata.
Čitanjem akta Uslovi, kriterijumi i merila za izbor članstva u telu za praćenje primene Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije 2017-2020 koji je izradila Komisija za izbor članova LAF Pozarevac ne može se jasno naći kriterijumi za evaluaciju kandidata i ako je to bila u obavezi po Lokalnom akcionom planu za borbu protiv korupcije (mera 16.1.2).
U navedenom dokumetnu postoji informacija o pitanjima za kandidate na koje oni treba da odgovore u motivacionom pismu.
„Šta vas motiviše da se prijavite da se angažujete u LAF-u? Kako vidite politiku borbe protiv korupcije u našem društvu i šta biste sugerisali u vezi sa tim? Čime lično možete doprineti rešavanju problema korupcije u društvu? Kako ocenjujete Lokalni akcioni plan za borbu protiv korupcije u Požarevcu? Kakvim rezultatom biste bili zadovoljni kada je u pitanju rad LAF-a?“

Motivaciono pismo kao instrument evaluacije kandidata je suvišano, a navedenim pitanjima se ne dobijaju informacije koje su relevatne i precizne za selekciju kandidata za LAF. Isto se može reći i za intervju, koji je suvišan, a i uvodi mogućnost diskrecionong odlučivanja članova Komisije za izbor LAF-a, jer se na zna koja pitanja član Komisije postavlja kandidatu i šta tim pitanjem meri u odnosu na kriterijume. To se najbolje vidi u Zapisniku sa III sednice Komisije za izbor LAF, gde su kandidatima postaljanja uopštena pitanja o borbi protiv korupcije uopšteni i u nikakvoj vezi sa evaluacijom kandidata kada je u pitanju obavljanje dužnosti za šta je nadležan LAF. Ovo je dokaz za tvrdnju da je intervju bio suvišan.
Što se tiče upitika Uptnik je podeljen po baterijama pitanja koje nosi ime kriterijuma za evaluciju: podaci o profesionalnom statutu i doprinosu profesionalizaciji udruženja, podaci o iskustvima učeću u antikorupcijskim aktivnostima, stavovi o integritetu, lokalnoj samoupravi i borbi protiv korupcije. Značajan propust u upitniku je izostanak pitanja o stručnosti za obavljanje poslova u LAF-u.
Imajući u vidu zapisnik za IV sednice Komsije za izbor LAFa, tačnije fomulaciju „Imajući u vidu dobijene rezultate, Komisija je saglasno odlučila da se kandidati za konačnu rang listu izaberu iz grupe kandidata koji su ocenjeni ocenenama „u potpunosti zadovoljava“. Imajući u vidu član 17 Poslovnika o broju članova LAF-a, Komisija je nakon kraće razmene mišnjenja članova jednoglasno odlučila da se za konačnu rang listu izaberu tri člana smatrajući da je to za početak svrsishodnije s obzirom na razvojni karakter LAP-a i na mogućnost koju predviđa LAP da se pored stalnih članova u rad tela uključe i povremeni članovi po potrebi.

Pogrešno tumačenje šta su kriterijumi

Prema raspoloživim podacima predsedavajuća je pozvala članove Komisije da razmene mišljenja i usaglase, te da nakon toga svi članovi Komisije zajednički predlože tri kandidata od ukupno šest kandidata koji su ocenjeni ocenom „u potpunosti zadovoljava“. Umesto pozivanja na kriterijume i rezultate do kojih je došla, Komisija je diskreciono postupila i uvela nove kriterijme: transparetnost, participacija, proativnost građana, koji se u Modelu Agencije odnose na postupak izrade LAP-a, a ne izbor kandidata za LAF. Koristeći ove kriterijume Komisija je donela odluku o članovima LAF-a.
“Nakon izvršene razmene mišnjenja, Komisija je jednoglasno odlučila da sledeća tri kandidata uđu u konačnu rang listu: 1.Dalibor Lončar, diplomirani pravnik iz Požarevca, 2.Marija Jovanović-Bogdanović, predstavnik medija, voditeljka (završila srednju poljoprivrednu školu), 3.Sanja Stanković, medicinski tehničar. Uključnjem Marije Jovanović Bogdanović, kao predstavnika medija omogućava se transparentnost rada tela, a izborom Sanje Stanković doprinosi se u većoj veri participaciji građana. Pored toga što nije radno angažovana u organima Grada Požarevca, kandidatkinja nije zaposlena ni u ustanovama ili institucijama koji su direktni korisnici republičkog budžeta, pa se na taj način doprinosi i nezavisnosti tela u još većoj meri. Dalibor Lončar s obzirom na struku, u mogućnosti je da prepozna načine za bolju primenu normi na lokalnom nivou, kao i da ukaže na nedostatke koji su postojali u dosadašnjoj primeni”
Imajući u vidu primarnu funkciju LAF Požarevac, tela je nadzire primenu LAP Pozarevac dodati kriterijumi su sekundarnog značaja za merenje relevanosti za članstvo u LAFu.
Sve napred navednog govori da je Komsija za izbor LAF prekršila član 16. Poslovnika o radu Komisije za izbor članova tela za praćenje primene Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije Grada Požarevca 2017-2020, jer svoju odluku o izabranim nije donela na osnovu jasno definisanih kriterijuma, koje de facto nije definisala, odnosno uvela je neadekvatne i pogrešne kriterijume.
Komisija za izbor LAFa, je diskreciono postupila i kada je donela odluku o brojnosti LAF Požarevac, posebno ako se ima u vidu skor koji su imali neizabrani kandidati i broj od 16 oblasti koji treba da se monitoriše. Na ovaj način Komisija je diskreciono postupila u tumačnju člana 17. Poslovanika o radu Komisije za izbor članova tela za praćenje primene Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije Grada Požarevca 2017-2020 ne dajući argumentovano objašnjenje za odluku da izabre samo tri člana.
U kontekstu svega napred navedenog, a posmarajući čitav proces izbora članova LAF Požarevac, možemo da zaključimo da je ovaj proces obeležio manjak integriteta, netransparetnost i diskreciono odlučivanje.

U prilog navedenom govori postupanje Komisije prema kandidatu, profesoru dr. Ljubomiru Jaciću. Prema dostupnim dokumetima Ljubomir Jacić je na upitniku ostvario 14 bodova i time zauzeo drugo mesto. Pri oceni motivacionih pisama Komsija konstatuje „U pogledu motivacionih pisama, Komisija je saglasna da je potrebno izdvojiti pisma kandidata Miodraga Vukmirovića, Ljubomira Jacića, Dalibora Lončara, Saše Marjanovića, Marije Jovanović-Bogdanović i Sanje Stanković koja su na Komisiju ostavila utisak, zbog iznetih stavova i argumentacije u vezi postavljenih pitanja. Iz navedenih razloga Komisija je jednoglasno odlučila da pisma kandidata Ljubomira Jacića, Dalibora Lončara, Miodraga Vukmirovića, Saše Marjanovića, Sanje Stanković i Marije Jovanović-Bogdanović budu ocenjena ocenom „u potpunosti zadovoljava“.
O sprovedenom intervju sa kandidatom Ljubomirom Jacićem Komsija je u svoj zapisnik zabežila “Kandidat Ljubomir Jacić se u razgovoru posebno ostvrnuo na problem postojanja korupcije u prosveti, govorio o ispitivanju diploma i doktorskih disertacija, kao i osnivanju foruma za studente vezano za navedenu problematiku, a imao je i određene aktivnosti na međunarodnom nivou u vezi pomenute problematike”.
Ovo nam daje za pravo da tvrdimo da je kandidat Ljubomiru Jaciću uskraćeno članstvo u LAF na dva načina. Prvi, tako što nije adekvatno evaluiran, odnoson da članovi Komisije svoju odluku o izboru nisu doneli kako je propisano članom 16. Poslovnika, već diskreciono. Drugi, smanjivanjem broja članova LAFa bez obrazloženja, čime je takođe uskraćena mogućnost da profesor dr. Ljubomir Jacić bude član LAF-a Požarevac.

Regionalna antikorupcijska inicijativa nedavno je premijerno emitovala dokumentarni flm o uzbunjivačima.

Cilj filma je da skrene pažnju javnosti na važnost čina osoba koje prijavljuju korupciju i zaštite tih osoba, otkloni predrasude i u prvi plan stavi sve prednosti ovakvog načina borbe protiv korupcije.

Valentina Krstić, Nataša Škaričić, Anila Hoxhaj, Zoran Gavrilović, Radomir Ilić, Mevludin Džindo, Arjan Dyrmishi i Srećko Sladoljev su glavni protagonisti ovog dokumentarnog filma.

Svako od njih je svoji ličnim primerom pokazao i dokazao da je integritet jedna od ključnih vrednosti.

Koncept „Sistema društvenog integriteta“ (National Integrity System – NIS ) nastao je u pokretu Transparency International 1990-tih godina kao jedno od osnovnih oruđa TI za borbu protiv korupcije, odnosno za njeno sprečavanje. Nalazi NIS-a ukazuju na specifične slabosti u sistemu integriteta, ali i na najbolje prakse.

Procena NIS može se koristiti kao sredstvo monitoringa za ocenu ukupnog napretka ili nazadovanja celokupnog sistema integriteta ili pojedinih institucija/stubova.

Procena sistema društvenog integriteta (National integrity system – NIS) Srbije za 2015. godinu predstavlja nezavisni „snimak stanja“ ali i poređenje u odnosu na prethodnu studiju – NIS 2011. NIS ocenjuje pravni okvir, odnosno propise na osnovu kojih funkcioniše 16 „stubova integriteta“ i daje ocenu njihovog funkcionisanja u praksi. NIS nije ocena korupcije u okviru institucija (stubova) niti ocena truda koje su pojedine institucije uložile u borbi protiv korupcije. Kroz nalaze ovog istraživanja se ponajpre može sagledati potencijal „stubova“ (to jest, državnih institucija i sektora društva) da ispune svoju ulogu u borbi protiv korupcije i da se odupru korupciji.

U ovom tekstu donosimo nastavak osvrta na Pojedinačne stubove ‘’Sistema društvenog integriteta’’ u 2015:

Javni sektor je i dalje politizovan. Propisi koji se odnose na profesionalizaciju javnog sektora se direktno krše od 2011. godine i značajan broj državnih službenika na položaju i dalje je u „v.d. stanju”.

Odabir, zapošljavanje i napredovanje državnih službenika često je povezano sa partijskom pripadnošću. Nije obezbeđena odgovarajuća transparentnost organa vlasti. Zakon o zaštiti uzbunjivača (u primeni od juna 2015.) još nije doneo promene u pogledu spremnosti državnih službenika da prijave korupciju ili druge oblike zloupotreba, mada se zna za slučajeve u kojima su pojedinci tražili zaštitu po osnovu ovog zakona. Nije bilo relevantnih promena u Zakonu o državnoj upravi. Reforma javne uprave u 2014, pokrenuta zbog budžetskih ograničenja i najave novih politika („teške reforme“) još nije dovela do većih promena.

Institucionalni nadzor državnih preduzeća je neefikasan i netransparentan.

Bilo je određenih poboljšanja u odnosu na NIS-2011 u oblastima kao što su javne nabavke i priprema nacrta zakona. Zakonski okvir za javne nabavke je uglavnom u skladu sa standardima EU i izdvaja sprečavanje korupcije kao prioritet. Međutim, pravila se ne primenjuju uvek, a nivo konkurencije u postupcima javnih nabavki i dalje je nizak. Kao i u NIS-2011, borba protiv korupcije i postupanje po prijavama kršenja zakona ne vrši se na sveobuhvatan način. Mali broj organa državne uprave ima sopstvene antikorupcijske planove, a nekoliko je organizovalo sopstvene programe i dozvolilo građanima da im pomognu u borbi protiv korupcije.

U poslovnom sektoru nije bilo velikih promena u odnosu na NIS 2011. Postoji ogromna razlika između propisa i prakse.

Osnivanje firme je jednostavno, ali njihov rad nije, zbog problema sa sporim izvršavanjem ugovora. Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama se ne primenjuje u praksi. Značajno je prisustvo države u privredi. Pravna nesigurnost i nejednaka primena zakona, kao i nepredvidljive izmene raznih poreza i nameta su oblici neželjenog mešanja države u poslovni sektor. Osnovni podaci o registrovanim preduzećima su dostupni javnosti. Upitno je, međutim, koliko su pouzdani finansijski izveštaji i izveštaji revizora. Poslovni sektor nije dovoljno aktivan u pokretanju vlasti na antikorupcijsko delovanje i ne pruža podršku antikorupcijskim naporima civilnog društva.

Preduzeća u državnom vlasništvu su pod kontrolom političkih partija.

U većini javnih preduzeća na republičkom nivou nisu sprovedeni Zakonom predviđeni mehanizmi koji su imali za cilj da umanje politički uticaj i dovedu do profesionalizacije upravljanja. Na čelu velikog broja JP su vršioci dužnosti, imenovani po političkoj osnovi, po prethodno važećem zakonu, umesto kandidata koji bi bili izabrani na konkursima. Ova preduzeća često krše pravila u vezi sa transparentnošću rada, ali i odredbe drugih zakona – o javnim nabavkama i o računovodstvu. Kvalitet rada nadzornih odbora pokazuje da sistem odgovornosti, postavljen zakonskim okvirom, ne funkcioniše u potpunosti u praksi.

Nije bilo značajnih promena u vezi sa Republičkom izbornom komisijom od istraživanja za NIS 2011 u propisima, praksi i ulozi ovog organa.

RIK nije nezavisno telo, već organ koji čine predstavnici političkih partija. Uprkos tome i zahvaljujući međustranačkoj kontroli, RIK je obezbeđivao sprovođenje fer izbora. Njegova transparentnost smanjena je od NIS-a 2011. godine, jer osnovni podaci o RIK-u (sredstva koja koristi i druge informacije propisane Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja) ili nisu dostupne ili su zastarele (informator o radu nije ažuriran više od tri godine).

Poverenik za informacije od javnog značaja (i zaštitu podataka o ličnosti) i dalje ima problem ograničenih resursa, prvenstveno po pitanju broja zaposlenih, ali je u ovoj oblasti došlo do poboljšanja u odnosu na 2011.

Nije bilo pokušaja mešanja u rad Poverenika, ako se izuzmu povremeni verbalni napadi na čelnika ove institucije. U praksi, operativna nezavisnost institucije u dobroj meri zavisi od sposobnosti i kvaliteta rukovodioca. Rad institucije je transparentan, i uključuje objavljivanje podataka preko onoga što se traži propisima. Iako to nije primarna funkcija ovog organa, Poverenik je prepoznat po aktivnostima u borbi protiv korupcije, naročito kroz podizanje svesti javnosti o značaju slobodnog pristupa informacijama za prevenciju korucije.

Zaštitnik građana (ombudsman) deluje nezavisno od izvršne vlasti.

Postoje pokušaji da zaštitnik lično bude uvučen u političke debate ili da se izveštaji institucije politizuju. Rad ombudsmana je transparentan, a rezultati vidljivi. Ombudsman još uvek ima problem nedovoljnih resursa.

Tokom proteklih sedam godina stanje u vezi sa resursima Državne revizorske institucije se poboljšalo, ali je kapacitet i dalje daleko od zadovoljavajućeg.

Nije bilo promena u pravnom okviru u odnosu na NIS 2011. Stiče se utisak da DRI deluje nezavisno u praksi, ali činjenica da kriterijumi na osnovu kojih DRI bira subjekte revizije nisu transparentni, ostavlja prostor za pitanje o mogućnosti uticaja spoljnih aktera na taj izbor. Transparentnost DRI se povećala od istraživanja za NIS 2011. DRI redovno podnosi krivične i prekršajne prijave zbog nepravilnosti otkrivenih tokom revizije.

Agencija za borbu protiv korupcije je unapredila nezavisnost, transparentnost i odgovornost u praksi, u odnosu na istraživanje za NIS 2011.

Ocena je da Agencija radi profesionalno i nepristrasno i objavljuje sve informacije za koje je propisana takva obaveza. Njen internet sajt je značajno unapređen u odnosu na NIS 2011, ali treba povećati broj informacija koje se objavljuju i ažurnost. Agencija i dalje ne raspolaže odgovarajućim resursima. Suočava se i sa opstrukcijom u pokušaju da izdejstvuje izmenu Zakona kojom bi dobila veća kontrolna ovlašćenja. Prevencija je jedna od glavnih oblasti rada Agencije i tu je primetan određeni napredak u odnosu na NIS 2011. Agencija takođe sprovodi edukacije, ali je obim ovih aktivnosti ograničen raspoloživim sredstvima.

Bilo je malo promena u vezi sa stubom civilno društvo od NIS-a 2011.

Neki koraci su načinjeni u oblasti finansiranja iz javnih izvora – zakon propisuje da se sredstva dodeljuju isključivo na konkursima, a 2012. je usvojen podzakonski akt koji reguliše dodelu. S druge strane, ova pravila se često krše i zaobilaze, a podaci o izdvajanjima iz budžeta za OCD nisu potpuni i provereni. Registracija udruženja je jednostavna i postoji veliki broj OCD. Nije bilo nikakvog napretka u pogledu Etičkog kodeksa civilnog društva koji je predstavljen u prvoj polovini 2011. Mali broj organizacija ima adekvatne kapacitete i ozbiljno i sistematski radi u oblasti političkih reformi i borbe protiv korupcije. Kapacitet OCD da nadziru vlast je nizak, posebno na lokalnom nivou. Kao što je bio slučaj i 2011. godine, OCD doživljavaju neprijatnosti kada se bave tim aktivnostima, te ih stoga izbegavaju.

Mediji i novinari suočavaju se sa velikim pritiscima i autocenzurom.

Politički i ekonomski centri moći i oglašivači, takođe povezani sa političkim centrima moći, imaju snažan uticaj na medije. Istraživačko novinarstvo je slabo razvijeno, a izveštavanje o korupciji se uglavnom zasniva na prenošenju saopštenja i izjava državnih organa i policije ili podataka koji „cure” iz istraga. Novi medijski zakoni iz 2014. godine značajno su, mada ne i svuda gde je bilo potrebno, unapredili pravni okvir. Neka od rešenja još nisu u potpunosti primenjena u praksi.

Analiza NIS 2015 donosi desetine preporuka za sve stubove, kako one koje se odnose na same stubove i interne mehanizme, tako i one koje bi trebalo da srpvedu izvršna i zakonodavna vlast, stvarajući okvir za povećanje integriteta pojedinih stubova.

Opšti prioriteti su:

– povećanje transparentnosti procesa donošenja odluka, posebno na nivou izvršne vlasti, a u vezi sa zaključivanjem ugovora, analizama troškova i koristi, nadzorom, lobiranjem i imenovanjima rukovodilaca preduzeća u državnom vlasništvu

– depolitizacija upravljanja u javnom sektoru, posebno u javnim preduzećima

– dalje jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa i stvaranje uslova za slobodan i neselektivan rad organa gonjenja

– uvođenje mera radi povećanja broja prijavljenih slučajeva korupcije, kao što su proaktivne istrage korupcije, kredibilna zaštita uzbunjivača i promovisanje primera istraga zasnovanih na iskazima uzbunjivača

– stavljanje na raspolaganje dovoljnih resursa za rad nezavisnim državnim organima uključenim u suzbijanje korupcije i korišćenje izveštaja tih organa za parlamentarni nadzor nad izvršnom vlašću, a posebno izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije o sprovođenju najvažnijih strateških dokumenata

– uvođenje prakse izrade i razmatranja analize korupcijskih rizika u propisima i procene uticaja antikorupcijskih odredaba zakona i strategija

– puna primena medijskih zakona i stvaranje uslova za funkcionisanje medija bez pritisaka i uticaja od strane poltičkih i ekonomskih centara moći.

Zlatko Minić, Transparentnost Srbija 

“Osoba od integriteta ulaže u svoje znanje , čuva svoju pamet od mentalnih zagađenja i ima postojan stil bez obzira na “in” trendove. Rivalstvo je tim osobama nepoznato jer umeju da vrednuju druge i da ustupe mesto boljem od sebe (vukajlija.com)”

Živimo u vremenu kada Srbija proživljava krizu ekonomskog kolapsa i insititucionalnog rasula, s pravom se pitamo: šta preostaje običnom “malom” čoveku smoždenom u čeljustima svakodnevne borbe za preživljavanjem. Planska dezintegracija institucionalnog sistema suštinski otežava svakodnevni život.

Blokada do srži korupmpiranog i sledstveno tome blokiranog pravosudnog sistema stvara sve veći osećaj nesigurnosti i straha. Gruba manipulacija vlasti potpuno podređenih i udavljenih  medija generiše moralnu i političku konfuziju bez presedana u istoriji ove zemlje.

Ređaju se bitna životna pitanja, individualna i kolektivna. Traže se hitni, neodložni i jasno formulisani, artikulisani odgovori. A odgovora nema jer vlast nema integritet.

Njihova (ne)dela govore više od njihovih reči.

Zarobljeni u stalnim aferama, udavljeni u lažnim diplomama, fabrikovanim filmskim dešavanjima, nemaju odgovore na rastuće životn probleme građana, borba protiv korupcije je deklarativna, čak i 24 predmeta Saveta za borbu protiv korupcije, novembra 2016.godine nisu završeni iako je Premijer na filmskoj konferenciji za štampu obavestio javnost pre nekoliko godina da jesu.

Jednom izgovorena laž, jednom dato neispunjeno obećanje kao i nesposobnost da se snosi odgovornost za propuste i greške urušavaju integritet pojedinca.

Raspad kolektivnog moralnog integriteta povlači za sobom i neodrživost ličnog, individualnog integriteta. Masovno se kreiraju pojedinci, koji u nedostatku svog ličnog integriteta pristaju na saučestvovanje u uništavanju socijalnog integriteta, srozavajući i sebe i društvo u celini. U  takvom moralnom ambijentu pitanje lične i kolektivne časti više nije na dnevnom redu. Umesto toga imamo samo bedan surogat: razmetanje i busanje u grudi a sam pojam časti je na taj način dodatno kompromitovan.

U takvom društvu osoba sa integritetom mora da ima veliku ličnu hrabrost.

Integritet države se pre svega ogleda u celovitosti njenih granica i mogućnosti da svojim građanima obezbedi normalan dostojanstven život.

Ako država nema integritet onda postaje slaba država a njeni građani ne mogu da zadovolje najosnovnije potrebe.

Srbija je slaba država, sa Ustavom za koji je postalo normalno da se ne poštuje, sa sudstvom gde je pravda dostižna samo pojedincima, gde kriminalci hodaju ulicama, gde podzemlje diktira našoj deci  način života, gde je korupcija postala način života. Srbija prolazi  jasno vidljivu fazu sveopšte erozije.

Demokratske tekovine koje su, uz sva saplitanja i nedoslednosti, dostignute posle petooktobarskog prevrata sada se sistematski gaze. Funkcionisanje državnih institucija se svakoga dana sve više urušava i blokira njihov rad. Službe bezbednosti ponovo izmiču kontroli javnosti uz realnu opasnost da budu zloupotrebljene u partijske i lične svrhe.

Usvajanje i primena Plana integriteta je važna aktivnost u borb protiv korupcije I još jedno od mnogih mrtvih slova na papiru u Srbiji. U Srbiji je deklarativna borba protiv korupcije, u trendu je  usvajanje najrazličitijih strategija, planova, formiranje koordinacionih tela i timova. I dok papir trpi sve, rezultitati su slabi.

Dela govore više o reči, a nažalost dela nema.

Sporadična spektakularna hapšenja ne rezultiraju osuđujućim presudama, korupcija cveta a presuđenih koruptivnih predmeta nema. Integritet postaje staromodna vrlina, nisko kotirajuća u vremenu trke za glasovima zarad vlasti.

Državni moral, lični moral, čast, poštenje moramo da vratimo u naš život. Integritet treba da postane društveno priznata vrednost. Za to treba građanske hrabrosti, dostojanstva i poverenja. Poverenja da su promene moguće.

Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije