“Osoba od integriteta ulaže u svoje znanje , čuva svoju pamet od mentalnih zagađenja i ima postojan stil bez obzira na “in” trendove. Rivalstvo je tim osobama nepoznato jer umeju da vrednuju druge i da ustupe mesto boljem od sebe (vukajlija.com)”

Živimo u vremenu kada Srbija proživljava krizu ekonomskog kolapsa i insititucionalnog rasula, s pravom se pitamo: šta preostaje običnom “malom” čoveku smoždenom u čeljustima svakodnevne borbe za preživljavanjem. Planska dezintegracija institucionalnog sistema suštinski otežava svakodnevni život.

Blokada do srži korupmpiranog i sledstveno tome blokiranog pravosudnog sistema stvara sve veći osećaj nesigurnosti i straha. Gruba manipulacija vlasti potpuno podređenih i udavljenih  medija generiše moralnu i političku konfuziju bez presedana u istoriji ove zemlje.

Ređaju se bitna životna pitanja, individualna i kolektivna. Traže se hitni, neodložni i jasno formulisani, artikulisani odgovori. A odgovora nema jer vlast nema integritet.

Njihova (ne)dela govore više od njihovih reči.

Zarobljeni u stalnim aferama, udavljeni u lažnim diplomama, fabrikovanim filmskim dešavanjima, nemaju odgovore na rastuće životn probleme građana, borba protiv korupcije je deklarativna, čak i 24 predmeta Saveta za borbu protiv korupcije, novembra 2016.godine nisu završeni iako je Premijer na filmskoj konferenciji za štampu obavestio javnost pre nekoliko godina da jesu.

Jednom izgovorena laž, jednom dato neispunjeno obećanje kao i nesposobnost da se snosi odgovornost za propuste i greške urušavaju integritet pojedinca.

Raspad kolektivnog moralnog integriteta povlači za sobom i neodrživost ličnog, individualnog integriteta. Masovno se kreiraju pojedinci, koji u nedostatku svog ličnog integriteta pristaju na saučestvovanje u uništavanju socijalnog integriteta, srozavajući i sebe i društvo u celini. U  takvom moralnom ambijentu pitanje lične i kolektivne časti više nije na dnevnom redu. Umesto toga imamo samo bedan surogat: razmetanje i busanje u grudi a sam pojam časti je na taj način dodatno kompromitovan.

U takvom društvu osoba sa integritetom mora da ima veliku ličnu hrabrost.

Integritet države se pre svega ogleda u celovitosti njenih granica i mogućnosti da svojim građanima obezbedi normalan dostojanstven život.

Ako država nema integritet onda postaje slaba država a njeni građani ne mogu da zadovolje najosnovnije potrebe.

Srbija je slaba država, sa Ustavom za koji je postalo normalno da se ne poštuje, sa sudstvom gde je pravda dostižna samo pojedincima, gde kriminalci hodaju ulicama, gde podzemlje diktira našoj deci  način života, gde je korupcija postala način života. Srbija prolazi  jasno vidljivu fazu sveopšte erozije.

Demokratske tekovine koje su, uz sva saplitanja i nedoslednosti, dostignute posle petooktobarskog prevrata sada se sistematski gaze. Funkcionisanje državnih institucija se svakoga dana sve više urušava i blokira njihov rad. Službe bezbednosti ponovo izmiču kontroli javnosti uz realnu opasnost da budu zloupotrebljene u partijske i lične svrhe.

Usvajanje i primena Plana integriteta je važna aktivnost u borb protiv korupcije I još jedno od mnogih mrtvih slova na papiru u Srbiji. U Srbiji je deklarativna borba protiv korupcije, u trendu je  usvajanje najrazličitijih strategija, planova, formiranje koordinacionih tela i timova. I dok papir trpi sve, rezultitati su slabi.

Dela govore više o reči, a nažalost dela nema.

Sporadična spektakularna hapšenja ne rezultiraju osuđujućim presudama, korupcija cveta a presuđenih koruptivnih predmeta nema. Integritet postaje staromodna vrlina, nisko kotirajuća u vremenu trke za glasovima zarad vlasti.

Državni moral, lični moral, čast, poštenje moramo da vratimo u naš život. Integritet treba da postane društveno priznata vrednost. Za to treba građanske hrabrosti, dostojanstva i poverenja. Poverenja da su promene moguće.

Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije

Živorad Branković istaknuti je borac protiv korupcije i kriminala, što je u više navrata dokazao, ugrozivši bezbednost i egzistenciju, sebe i svoje porodice. U borbi protiv nezakonitosti bio je izložen oštroj odmazdi. Ovo nije promenilo njegov stav i volju za iskorenjavanjem korupcije iz našeg društva, a počevši od “svog” dvorišta. Njegova dela primer su hrabrog i upornog građanskog aktivizma u borbi za zdravo društvo.

Gospodin Branković, pravnik i diplomirani specijalni pedagog iz Zaječara, svoju bogatu profesionalnu karijeru izgradio je na različitim funkcijama u okviru Ministarstva pravde i državne uprave u periodu od 1985. do 2011.godine, sa prekidima. U međuvremenu bavio se pravnim zastupništvom u okviru private firme “ŽAD”, a bio je angažovan i od strane GTZ International Services kao ekspert zа jаčаnje institucijа u petnаest opštinа Istočne Srbije. Kao aktivista brojnih nevladinih organizacija, radio je na programima reforme sistemа izvršenjа krivičnih sаnkcijа,  borbe protiv korupcije i zаštite ljudskih prаvа ugroženih grupа. Autor je više  stručnih rаdovа iz oblаsti izvršenjа krivičnih sаnkcijа, a bio je i osnivаč i koordinаtor Grаđаnskog sаvetа opštine Zаječаr. Zа svoj rаd više putа je nаgrаđivаn i pohvаljivаn.

Nepristajanjem na potčinjavanje nezakonitim naredbama i postupcima, već postupanjem isključivo u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, Branković je bio izložen ozbiljnim pritiscima, šikaniranju i otvorenim pretnjama. Na funkciji upravnika Kazneno popravnog zavoda Niš Branković je obelodanio da vaspitači u ovoj ustanovi primaju mito, a stražari koriste zatvorenike za krađu državne imovine. Branković je podneo pet krivičnih prijava za zloupotrebu službenog položaja i pokrenuo 48 disciplinskih postupaka, nakon čega mu je na nezakonit način prekinut radni odnos u KPZ Niš. Kroz sličnu situaciju Branković je već prošao 1996. godine kada je smenjen  sa mesta upravnika Okružnog zatvora u Zaječaru.

Preduzimanjem mera na suzbijanju kriminala i korupcije od strane lica na poslovima izvršenja krivičnih sankcija i stvaranjem uslova dostojnih čoveka, za pogodniji život i rad, resocijalizaciju i rehabilitaciju lica lišenih slobode, Branković i njemu bliski saradnici radili su na usklađivanju institucija Republike Srbije sa evropskim standardima.

Obraćanje Živorada Brankovića učesnicima Godšnje konferencije Biroa za društvena istraživanja “Gradovi protiv korupcije” – 23.12.2013

I pored brojnih onemogućavanja, uskraćivanja i osujećivanja koja su mu činjena od strane vršioca kako izvršne tako i sudske vlasti RS, a na protivustavan i protivzakonit način, Živorad Branković očuvanog integriteta i karaktera nastavlja borbu, obraća se medijima, Agenciji za borbu protiv korupcije, Zaštitniku građana, Povereniku za informacije od javnog značaja, kao i Uprаvnom sudu. Presudom Upravnog suda početkom 2013. godine poništeno je nezаkonito rešenje pređašnje Ministarke prаvde Republike Srbije, Snežane Malović, kojim mu je prestаo rаdni odnos nа mestu uprаvnikа KPZ Niš. Vođen parolom da “samo sistemski pristup u borbi protiv korupcije može da dovede do njenog efikasnog suzbijanja”, Branković  se i danas aktivno zalaže za “temeljno čišćenje” zatvora u Srbiji od korupcije, kriminala i neprofesionalnog ponašanja zatvorskih službenika.

Svojim postupcima Živorad Branković pomogao je društvu i državi u očuvanju zajedničkih interesa i usmerio pažnju javnosti na slične probleme i potrebu za njihovim rešavanjem.

Slučaj Valentine Krstić prvi je poznat slučaj očigledne odmazde protiv uzbunjivača kome je dodeljena zaštita zbog prijavljivanja sumnje na korupciju.

Valentina Krstić, Diplomirani mašinski inženjer iz Niša, od 2008. godine na funkciji je u Kazneno popravnom zavodu Niš. Krstić je tokom svog rada ovde u više navrata prijavljivala slučajeve korupcije, zbog čega je smenjena sa pozicije načelnice Službe za obuku i upošljavanje na niže radno mesto u komercijali.

Krstić i njene kolege su Agenciji za borbu protiv korupcije dostavili dokumenta kojim ukazuju na višegodišni i milionski kriminal i korupciju u KPZ Niš. Nakon ove prijave, Agencija za borbu protiv korupcije dodelila joj je status uzbunjivača.

Zbog netrpeljivosti prema nezakonitostima Krstić je bila izložena ozbiljnim pritiscima, šikaniranju i otvorenim pretnjama. Naime, nakon ukazivanja na koruptivne radnje Krstić se teretila da je neovlašćeno iskoristila memorandum KPZ Niš u dopisu kojim se privatno obratila Policijskoj upravi u Nišu, zbog čega je kasnije odlukom zamenika upravnika niškog zatvora, Gordana Božića i suspendovana. Sa posla su udaljeni i svi zaposleni koji su dokumentovano govorili o malverzacijama u KPZ Niš, čime su narušena njihova osnovna ljudska prava.

I pored prepreka na koje je nailazila, Krstić očuvanog integriteta nastavlja borbu, obraća se nadležnim institucijama i medijima. Reakcijom Centra za ljudska prava iz Niša, Biroa za društvena istraživanja, medija, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i Zaštitnika građana, a nakon sastanka sa ministrom pravde, Nikolom Selakovićem, zahtevano je od zamenika upravnika KPZ Niš da van snage stavi odluku o suspendovanju Valentine Krstić, dok se ne dokaže da ova odluka nije posledica ukazivanja na korupciju. Iako još uvek pod disciplinskim postupkom Krstić je vraćena na posao, a kasnije i na mesto načelnice Službe za obuku i upošljavanje.

U novembru 2013. godine Valentina Krstić izabrana je za člana Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš, tela koje kontroliše javne nabavke kao i donacije i sponzorstava iz lokalne samouprave ka nevladinom sektoru i građanima, kao i radi na zaštiti žrtava korupcije i aktivnijem uključivanju građana u rad nadzornih i upravnih odbora. Inicijator osnivanja ovog tela bio je Biro za društvena istraživanja, a njegovo formiranje podržala je i Agencija za borbu protiv korupcije.

U decembru 2013. godine Ministarstvo pravde zvanično je obustavilo discilplinski postupak pokrenut protiv Valentine Krstić, čime je dato priznanje njenoj hrabroj borbi protiv korupcije.

Hronološki prikaz slučaja je dostupan na sajtu Biroa za društvena istraživanja.