Dana 28.2.2024. godine odlazeća premijerka Srbije gospođa Brnabić na konferenciji za novinare Srpske Napredne Stranke na kojoj je objavljena odluka da izlazi na izbore, između ostalog govorila je o Birou za društvena istraživanja (BIRODI) i o nama, negiravši da postojimo, rekla je:

„Ja mislim 28.2. isti taj BIRODI kada su pozvali ustvari rekli „Koalicija za integritet pozvala je nadležne institucije da reaguju i povodom besomučne kampanje protiv BIRODI-ja“. A kada pogledate ko je Koalicija za integritet, a Koalicija za integritet je BIRODI. Tako da su oni napravili organizaciju koju koriste da oni pozivaju da mi reagujemo zato što je neko u njihovoj glavi napao njih.“

U cilju potpunog informisanja javnosti, saopštavamo sledeće:

Koalicija za integritet postoji, osnovana je prošle godine od strane tri antikorupcijske organizacije: Biro za društvena istraživanja BIRODI iz Beograda, Podrinjski antikorupcijski tim PAKT iz Loznice i Institut za istraživanje korupcije Kareja iz Pančeva.

Ključni razlog je sistemska korucija i opstrukcija vladajućih struktura u borbi protiv korupcije koji su Srbiju smestili na 104 mesto što Srbija ne zaslužuje.

Imamo svoj sistem za borbu protiv korupcije koji se zasniva na okupljanju građana i organizacija kojima je bitan, građanski, profesionalni i institucionalni integritet. Da iza nas stoji rad govori da su dve od tri članice Koalicije za integritet BIRODI kao organizacija i Miroslav Mijatović predstavnik PAKT kao aktivista dobitnici su nagrada za izuzetan doprinos borbi protiv korupcije za 2023. godinu u projektu na kome ja partner NALED, koji je podržan od USAID-a. BIRODI je nagradu između ostalog dobio jer je napravio model lokalnog antikorupcijskog tela koji je deo mere 2.2.10.31. u Akcionom planu za Poglavlje 23.

Povod za obraćanje nadležnim institucijama, pre svega REM-u je činjenica da BIRODI ili Zoran Gavrilović u programima TV Pink,Happy i B92 bili za tri dana pomenuti preko 60 puta. Nakon našeg saopštenja REM nije reagovao, a negativno i neistinito predstavljanje BIRODI-a na TV Pinku i TV i novinama Informer je nastavljeno.

Koalicija za integritet je prvo saopštenje objavila je 14.8.2023. godine.U svim saopštenjima kao mesto izdavanja saopštenja navode se sedišta sva tri osnivača, ravnopravno: Beograd, Loznica i Pančevo.U prilogu svih saopštenja dostavljamo i grafiku Koalicije za integritet na kojoj su istaknuti skraćeni nazivi sva tri osnivača.Na isti način postupili smo i 28.2.2024. godine, na dan koji je navela premijerka Srbije; ali nije tačno da je nadležne institucije da reaguju pozvao BIRODI, već Koalicija za integritet.U pisanju saopštenja BIRODI nije učestvovao.

Ovakvo ponašanje premijerke kojom se dovodi u pitanje broj i kapacitet članova BIRODI-a kao organizacije, kao i komentari koji se odnose na navodne iluzije kolege Gavrilovića su nedostojne premijerke i suprotne preporuci GREKO-a kada su u pitanju organizacije civilnog društva koje posmatraju izbore.

Beograd, Loznica, Pančevo, 9.3.2024. godine.

Koalicija za integritet

Analiza integriteta procesa izbora članova LAF Požarevac ima za cilj da utvrdi koje su to procedure i tačke u ovom procesu čijim nepoštovanjem je smanjen integritet izbora članova ovog tela. Analizom dostupne dokumentacije utvrdili smo da je:

Komisija za izbor LAF-a nije regulisala postojanje privatnog interes između članova Komisije za izbor članova LAFa i kandidata za članstvo u LAFu.

Modelom za za izradu lokalnih antikorupcijskih planova, Agencija za borbu protiv korupcije (u daljem tekstu Agencija) je propisala u meri 17.1.2 „Članovi Komisije daju pisane izjave o nepostojanju privatnog interesa u vezi sa učesnicima konkursa ili se izuzimaju iz rada Komisije ukoliko takav interes postoji”. Autori Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije u Požarevacu, među kojima je bio jedan od izabranih članova LAF Požarevac, nisu uzeli ovu meru Agencije i time otvorili put ka urušavanju integriteta izbora članova LAF Požarevac. Tako se iz priložene dokumentacije se ne vidi da li je se Ankica Hinić izuzela iz glasanja/ocenjivanja kolege Dalibora Lončara koji radi u istom sudu, Osnovnom sudu u Požarevcu.

Predstavnici za Komisiju za izbor LAF nisu birani od predstavnika civilnog društva i novinarskih udruženja

Model LAF je nastao u Nišu 2011 godine, kao odgovor na neusprešnu borbu protiv korupcije u Srbiji, a sa idejom da građani sa integritetom, koji su neposredno izabrani od Gradjanske komisije (sastavljene od predstavnika civilnog drustva i novinara) sa jasnim kriterijuma postanu članovi lokalnog antikorupcijskog tela – fabrike integriteta. Sedmogodišnji rad LAF Niš i BIRODI je doveo da je LAF model postao deo sistema preko Modela za lokalne antikorupcijske planove koji je izradila Agencije za borbu protiv korucije kao obavezu u Akcionom planu za Poglavlje 23, mera 2.2.10.37.

Kako je bilo Nišu? U Nišu su predstavnici civilnog društva i novinarskih udruženja izabrali po dva člana Komisije. Peti član Komisije je bio predstavnik Agencije za borbu protiv korupcije. Komisija za izbor LAF Sombora je, uz pomoć BIRODI-a, dodatno definisala proceduru u delu izbora predstavnika civilnog društva i novinara kroz izborne sastanke.

Iz raspoložive dokumentacije i postojeće procedure se može videti da predstavnici civilnog društva i novinarskih udruženja nisu birani i transparetnom i participativnom procesu.

Metodologija evalucije kandidata je bila neprecizna i stvorila je prostor za arbitrarno odlučivanje.

Uvođenjem jasnih kriterijuma i operacionalizacijom u jedan instrumetnt se smanjuje diskreciono odlučivanje članova. BIRODI je u procesu izbora članova LAF Vranje izradio poseban instrument za merenje integriteta kandidata. Instrumet koji je korišćen od strane Komisije za izbor LAF-a.Komisije za izbor LAF-a. U saradnji sa Komisijom za izbor LAF Sombor izvršena je dorada i nadogradnja instrumenta. Donet je poseban akt Odluka o uzvrđivanju kriterijuma za izbor LAFa Sombor, što nije definisano Modelom Agencije. U navedenom aktu su precizno definisani koji se kriterijumimere i na osnovu čega se vrši rangiranje kanditata. Kriterijmu su: profesionalna karijera, antikorupcijski aktivizam, znanje i motivisanost za borbu protiv korupcije generalno, odnsno motivisanost i stručnost za posebne oblasti u okviru lokalnog antikorupcijskog plana Sombora. Čak je navedeno koji će kriterijum biti odlučjući pri jednakom broju bodova kod dva i više kandidata.
Čitanjem akta Uslovi, kriterijumi i merila za izbor članstva u telu za praćenje primene Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije 2017-2020 koji je izradila Komisija za izbor članova LAF Pozarevac ne može se jasno naći kriterijumi za evaluaciju kandidata i ako je to bila u obavezi po Lokalnom akcionom planu za borbu protiv korupcije (mera 16.1.2).
U navedenom dokumetnu postoji informacija o pitanjima za kandidate na koje oni treba da odgovore u motivacionom pismu.
„Šta vas motiviše da se prijavite da se angažujete u LAF-u? Kako vidite politiku borbe protiv korupcije u našem društvu i šta biste sugerisali u vezi sa tim? Čime lično možete doprineti rešavanju problema korupcije u društvu? Kako ocenjujete Lokalni akcioni plan za borbu protiv korupcije u Požarevcu? Kakvim rezultatom biste bili zadovoljni kada je u pitanju rad LAF-a?“

Motivaciono pismo kao instrument evaluacije kandidata je suvišano, a navedenim pitanjima se ne dobijaju informacije koje su relevatne i precizne za selekciju kandidata za LAF. Isto se može reći i za intervju, koji je suvišan, a i uvodi mogućnost diskrecionong odlučivanja članova Komisije za izbor LAF-a, jer se na zna koja pitanja član Komisije postavlja kandidatu i šta tim pitanjem meri u odnosu na kriterijume. To se najbolje vidi u Zapisniku sa III sednice Komisije za izbor LAF, gde su kandidatima postaljanja uopštena pitanja o borbi protiv korupcije uopšteni i u nikakvoj vezi sa evaluacijom kandidata kada je u pitanju obavljanje dužnosti za šta je nadležan LAF. Ovo je dokaz za tvrdnju da je intervju bio suvišan.
Što se tiče upitika Uptnik je podeljen po baterijama pitanja koje nosi ime kriterijuma za evaluciju: podaci o profesionalnom statutu i doprinosu profesionalizaciji udruženja, podaci o iskustvima učeću u antikorupcijskim aktivnostima, stavovi o integritetu, lokalnoj samoupravi i borbi protiv korupcije. Značajan propust u upitniku je izostanak pitanja o stručnosti za obavljanje poslova u LAF-u.
Imajući u vidu zapisnik za IV sednice Komsije za izbor LAFa, tačnije fomulaciju „Imajući u vidu dobijene rezultate, Komisija je saglasno odlučila da se kandidati za konačnu rang listu izaberu iz grupe kandidata koji su ocenjeni ocenenama „u potpunosti zadovoljava“. Imajući u vidu član 17 Poslovnika o broju članova LAF-a, Komisija je nakon kraće razmene mišnjenja članova jednoglasno odlučila da se za konačnu rang listu izaberu tri člana smatrajući da je to za početak svrsishodnije s obzirom na razvojni karakter LAP-a i na mogućnost koju predviđa LAP da se pored stalnih članova u rad tela uključe i povremeni članovi po potrebi.

Pogrešno tumačenje šta su kriterijumi

Prema raspoloživim podacima predsedavajuća je pozvala članove Komisije da razmene mišljenja i usaglase, te da nakon toga svi članovi Komisije zajednički predlože tri kandidata od ukupno šest kandidata koji su ocenjeni ocenom „u potpunosti zadovoljava“. Umesto pozivanja na kriterijume i rezultate do kojih je došla, Komisija je diskreciono postupila i uvela nove kriterijme: transparetnost, participacija, proativnost građana, koji se u Modelu Agencije odnose na postupak izrade LAP-a, a ne izbor kandidata za LAF. Koristeći ove kriterijume Komisija je donela odluku o članovima LAF-a.
“Nakon izvršene razmene mišnjenja, Komisija je jednoglasno odlučila da sledeća tri kandidata uđu u konačnu rang listu: 1.Dalibor Lončar, diplomirani pravnik iz Požarevca, 2.Marija Jovanović-Bogdanović, predstavnik medija, voditeljka (završila srednju poljoprivrednu školu), 3.Sanja Stanković, medicinski tehničar. Uključnjem Marije Jovanović Bogdanović, kao predstavnika medija omogućava se transparentnost rada tela, a izborom Sanje Stanković doprinosi se u većoj veri participaciji građana. Pored toga što nije radno angažovana u organima Grada Požarevca, kandidatkinja nije zaposlena ni u ustanovama ili institucijama koji su direktni korisnici republičkog budžeta, pa se na taj način doprinosi i nezavisnosti tela u još većoj meri. Dalibor Lončar s obzirom na struku, u mogućnosti je da prepozna načine za bolju primenu normi na lokalnom nivou, kao i da ukaže na nedostatke koji su postojali u dosadašnjoj primeni”
Imajući u vidu primarnu funkciju LAF Požarevac, tela je nadzire primenu LAP Pozarevac dodati kriterijumi su sekundarnog značaja za merenje relevanosti za članstvo u LAFu.
Sve napred navednog govori da je Komsija za izbor LAF prekršila član 16. Poslovnika o radu Komisije za izbor članova tela za praćenje primene Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije Grada Požarevca 2017-2020, jer svoju odluku o izabranim nije donela na osnovu jasno definisanih kriterijuma, koje de facto nije definisala, odnosno uvela je neadekvatne i pogrešne kriterijume.
Komisija za izbor LAFa, je diskreciono postupila i kada je donela odluku o brojnosti LAF Požarevac, posebno ako se ima u vidu skor koji su imali neizabrani kandidati i broj od 16 oblasti koji treba da se monitoriše. Na ovaj način Komisija je diskreciono postupila u tumačnju člana 17. Poslovanika o radu Komisije za izbor članova tela za praćenje primene Lokalnog akcionog plana za borbu protiv korupcije Grada Požarevca 2017-2020 ne dajući argumentovano objašnjenje za odluku da izabre samo tri člana.
U kontekstu svega napred navedenog, a posmarajući čitav proces izbora članova LAF Požarevac, možemo da zaključimo da je ovaj proces obeležio manjak integriteta, netransparetnost i diskreciono odlučivanje.

U prilog navedenom govori postupanje Komisije prema kandidatu, profesoru dr. Ljubomiru Jaciću. Prema dostupnim dokumetima Ljubomir Jacić je na upitniku ostvario 14 bodova i time zauzeo drugo mesto. Pri oceni motivacionih pisama Komsija konstatuje „U pogledu motivacionih pisama, Komisija je saglasna da je potrebno izdvojiti pisma kandidata Miodraga Vukmirovića, Ljubomira Jacića, Dalibora Lončara, Saše Marjanovića, Marije Jovanović-Bogdanović i Sanje Stanković koja su na Komisiju ostavila utisak, zbog iznetih stavova i argumentacije u vezi postavljenih pitanja. Iz navedenih razloga Komisija je jednoglasno odlučila da pisma kandidata Ljubomira Jacića, Dalibora Lončara, Miodraga Vukmirovića, Saše Marjanovića, Sanje Stanković i Marije Jovanović-Bogdanović budu ocenjena ocenom „u potpunosti zadovoljava“.
O sprovedenom intervju sa kandidatom Ljubomirom Jacićem Komsija je u svoj zapisnik zabežila “Kandidat Ljubomir Jacić se u razgovoru posebno ostvrnuo na problem postojanja korupcije u prosveti, govorio o ispitivanju diploma i doktorskih disertacija, kao i osnivanju foruma za studente vezano za navedenu problematiku, a imao je i određene aktivnosti na međunarodnom nivou u vezi pomenute problematike”.
Ovo nam daje za pravo da tvrdimo da je kandidat Ljubomiru Jaciću uskraćeno članstvo u LAF na dva načina. Prvi, tako što nije adekvatno evaluiran, odnoson da članovi Komisije svoju odluku o izboru nisu doneli kako je propisano članom 16. Poslovnika, već diskreciono. Drugi, smanjivanjem broja članova LAFa bez obrazloženja, čime je takođe uskraćena mogućnost da profesor dr. Ljubomir Jacić bude član LAF-a Požarevac.