Regionalna antikorupcijska inicijativa nedavno je premijerno emitovala dokumentarni flm o uzbunjivačima.

Cilj filma je da skrene pažnju javnosti na važnost čina osoba koje prijavljuju korupciju i zaštite tih osoba, otkloni predrasude i u prvi plan stavi sve prednosti ovakvog načina borbe protiv korupcije.

Valentina Krstić, Nataša Škaričić, Anila Hoxhaj, Zoran Gavrilović, Radomir Ilić, Mevludin Džindo, Arjan Dyrmishi i Srećko Sladoljev su glavni protagonisti ovog dokumentarnog filma.

Svako od njih je svoji ličnim primerom pokazao i dokazao da je integritet jedna od ključnih vrednosti.

Koncept „Sistema društvenog integriteta“ (National Integrity System – NIS ) nastao je u pokretu Transparency International 1990-tih godina kao jedno od osnovnih oruđa TI za borbu protiv korupcije, odnosno za njeno sprečavanje. Nalazi NIS-a ukazuju na specifične slabosti u sistemu integriteta, ali i na najbolje prakse.

Procena NIS može se koristiti kao sredstvo monitoringa za ocenu ukupnog napretka ili nazadovanja celokupnog sistema integriteta ili pojedinih institucija/stubova.

Procena sistema društvenog integriteta (National integrity system – NIS) Srbije za 2015. godinu predstavlja nezavisni „snimak stanja“ ali i poređenje u odnosu na prethodnu studiju – NIS 2011. NIS ocenjuje pravni okvir, odnosno propise na osnovu kojih funkcioniše 16 „stubova integriteta“ i daje ocenu njihovog funkcionisanja u praksi. NIS nije ocena korupcije u okviru institucija (stubova) niti ocena truda koje su pojedine institucije uložile u borbi protiv korupcije. Kroz nalaze ovog istraživanja se ponajpre može sagledati potencijal „stubova“ (to jest, državnih institucija i sektora društva) da ispune svoju ulogu u borbi protiv korupcije i da se odupru korupciji.

U ovom tekstu donosimo nastavak osvrta na Pojedinačne stubove ‘’Sistema društvenog integriteta’’ u 2015:

Javni sektor je i dalje politizovan. Propisi koji se odnose na profesionalizaciju javnog sektora se direktno krše od 2011. godine i značajan broj državnih službenika na položaju i dalje je u „v.d. stanju”.

Odabir, zapošljavanje i napredovanje državnih službenika često je povezano sa partijskom pripadnošću. Nije obezbeđena odgovarajuća transparentnost organa vlasti. Zakon o zaštiti uzbunjivača (u primeni od juna 2015.) još nije doneo promene u pogledu spremnosti državnih službenika da prijave korupciju ili druge oblike zloupotreba, mada se zna za slučajeve u kojima su pojedinci tražili zaštitu po osnovu ovog zakona. Nije bilo relevantnih promena u Zakonu o državnoj upravi. Reforma javne uprave u 2014, pokrenuta zbog budžetskih ograničenja i najave novih politika („teške reforme“) još nije dovela do većih promena.

Institucionalni nadzor državnih preduzeća je neefikasan i netransparentan.

Bilo je određenih poboljšanja u odnosu na NIS-2011 u oblastima kao što su javne nabavke i priprema nacrta zakona. Zakonski okvir za javne nabavke je uglavnom u skladu sa standardima EU i izdvaja sprečavanje korupcije kao prioritet. Međutim, pravila se ne primenjuju uvek, a nivo konkurencije u postupcima javnih nabavki i dalje je nizak. Kao i u NIS-2011, borba protiv korupcije i postupanje po prijavama kršenja zakona ne vrši se na sveobuhvatan način. Mali broj organa državne uprave ima sopstvene antikorupcijske planove, a nekoliko je organizovalo sopstvene programe i dozvolilo građanima da im pomognu u borbi protiv korupcije.

U poslovnom sektoru nije bilo velikih promena u odnosu na NIS 2011. Postoji ogromna razlika između propisa i prakse.

Osnivanje firme je jednostavno, ali njihov rad nije, zbog problema sa sporim izvršavanjem ugovora. Zakon o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama se ne primenjuje u praksi. Značajno je prisustvo države u privredi. Pravna nesigurnost i nejednaka primena zakona, kao i nepredvidljive izmene raznih poreza i nameta su oblici neželjenog mešanja države u poslovni sektor. Osnovni podaci o registrovanim preduzećima su dostupni javnosti. Upitno je, međutim, koliko su pouzdani finansijski izveštaji i izveštaji revizora. Poslovni sektor nije dovoljno aktivan u pokretanju vlasti na antikorupcijsko delovanje i ne pruža podršku antikorupcijskim naporima civilnog društva.

Preduzeća u državnom vlasništvu su pod kontrolom političkih partija.

U većini javnih preduzeća na republičkom nivou nisu sprovedeni Zakonom predviđeni mehanizmi koji su imali za cilj da umanje politički uticaj i dovedu do profesionalizacije upravljanja. Na čelu velikog broja JP su vršioci dužnosti, imenovani po političkoj osnovi, po prethodno važećem zakonu, umesto kandidata koji bi bili izabrani na konkursima. Ova preduzeća često krše pravila u vezi sa transparentnošću rada, ali i odredbe drugih zakona – o javnim nabavkama i o računovodstvu. Kvalitet rada nadzornih odbora pokazuje da sistem odgovornosti, postavljen zakonskim okvirom, ne funkcioniše u potpunosti u praksi.

Nije bilo značajnih promena u vezi sa Republičkom izbornom komisijom od istraživanja za NIS 2011 u propisima, praksi i ulozi ovog organa.

RIK nije nezavisno telo, već organ koji čine predstavnici političkih partija. Uprkos tome i zahvaljujući međustranačkoj kontroli, RIK je obezbeđivao sprovođenje fer izbora. Njegova transparentnost smanjena je od NIS-a 2011. godine, jer osnovni podaci o RIK-u (sredstva koja koristi i druge informacije propisane Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja) ili nisu dostupne ili su zastarele (informator o radu nije ažuriran više od tri godine).

Poverenik za informacije od javnog značaja (i zaštitu podataka o ličnosti) i dalje ima problem ograničenih resursa, prvenstveno po pitanju broja zaposlenih, ali je u ovoj oblasti došlo do poboljšanja u odnosu na 2011.

Nije bilo pokušaja mešanja u rad Poverenika, ako se izuzmu povremeni verbalni napadi na čelnika ove institucije. U praksi, operativna nezavisnost institucije u dobroj meri zavisi od sposobnosti i kvaliteta rukovodioca. Rad institucije je transparentan, i uključuje objavljivanje podataka preko onoga što se traži propisima. Iako to nije primarna funkcija ovog organa, Poverenik je prepoznat po aktivnostima u borbi protiv korupcije, naročito kroz podizanje svesti javnosti o značaju slobodnog pristupa informacijama za prevenciju korucije.

Zaštitnik građana (ombudsman) deluje nezavisno od izvršne vlasti.

Postoje pokušaji da zaštitnik lično bude uvučen u političke debate ili da se izveštaji institucije politizuju. Rad ombudsmana je transparentan, a rezultati vidljivi. Ombudsman još uvek ima problem nedovoljnih resursa.

Tokom proteklih sedam godina stanje u vezi sa resursima Državne revizorske institucije se poboljšalo, ali je kapacitet i dalje daleko od zadovoljavajućeg.

Nije bilo promena u pravnom okviru u odnosu na NIS 2011. Stiče se utisak da DRI deluje nezavisno u praksi, ali činjenica da kriterijumi na osnovu kojih DRI bira subjekte revizije nisu transparentni, ostavlja prostor za pitanje o mogućnosti uticaja spoljnih aktera na taj izbor. Transparentnost DRI se povećala od istraživanja za NIS 2011. DRI redovno podnosi krivične i prekršajne prijave zbog nepravilnosti otkrivenih tokom revizije.

Agencija za borbu protiv korupcije je unapredila nezavisnost, transparentnost i odgovornost u praksi, u odnosu na istraživanje za NIS 2011.

Ocena je da Agencija radi profesionalno i nepristrasno i objavljuje sve informacije za koje je propisana takva obaveza. Njen internet sajt je značajno unapređen u odnosu na NIS 2011, ali treba povećati broj informacija koje se objavljuju i ažurnost. Agencija i dalje ne raspolaže odgovarajućim resursima. Suočava se i sa opstrukcijom u pokušaju da izdejstvuje izmenu Zakona kojom bi dobila veća kontrolna ovlašćenja. Prevencija je jedna od glavnih oblasti rada Agencije i tu je primetan određeni napredak u odnosu na NIS 2011. Agencija takođe sprovodi edukacije, ali je obim ovih aktivnosti ograničen raspoloživim sredstvima.

Bilo je malo promena u vezi sa stubom civilno društvo od NIS-a 2011.

Neki koraci su načinjeni u oblasti finansiranja iz javnih izvora – zakon propisuje da se sredstva dodeljuju isključivo na konkursima, a 2012. je usvojen podzakonski akt koji reguliše dodelu. S druge strane, ova pravila se često krše i zaobilaze, a podaci o izdvajanjima iz budžeta za OCD nisu potpuni i provereni. Registracija udruženja je jednostavna i postoji veliki broj OCD. Nije bilo nikakvog napretka u pogledu Etičkog kodeksa civilnog društva koji je predstavljen u prvoj polovini 2011. Mali broj organizacija ima adekvatne kapacitete i ozbiljno i sistematski radi u oblasti političkih reformi i borbe protiv korupcije. Kapacitet OCD da nadziru vlast je nizak, posebno na lokalnom nivou. Kao što je bio slučaj i 2011. godine, OCD doživljavaju neprijatnosti kada se bave tim aktivnostima, te ih stoga izbegavaju.

Mediji i novinari suočavaju se sa velikim pritiscima i autocenzurom.

Politički i ekonomski centri moći i oglašivači, takođe povezani sa političkim centrima moći, imaju snažan uticaj na medije. Istraživačko novinarstvo je slabo razvijeno, a izveštavanje o korupciji se uglavnom zasniva na prenošenju saopštenja i izjava državnih organa i policije ili podataka koji „cure” iz istraga. Novi medijski zakoni iz 2014. godine značajno su, mada ne i svuda gde je bilo potrebno, unapredili pravni okvir. Neka od rešenja još nisu u potpunosti primenjena u praksi.

Analiza NIS 2015 donosi desetine preporuka za sve stubove, kako one koje se odnose na same stubove i interne mehanizme, tako i one koje bi trebalo da srpvedu izvršna i zakonodavna vlast, stvarajući okvir za povećanje integriteta pojedinih stubova.

Opšti prioriteti su:

– povećanje transparentnosti procesa donošenja odluka, posebno na nivou izvršne vlasti, a u vezi sa zaključivanjem ugovora, analizama troškova i koristi, nadzorom, lobiranjem i imenovanjima rukovodilaca preduzeća u državnom vlasništvu

– depolitizacija upravljanja u javnom sektoru, posebno u javnim preduzećima

– dalje jačanje nezavisnosti i odgovornosti pravosuđa i stvaranje uslova za slobodan i neselektivan rad organa gonjenja

– uvođenje mera radi povećanja broja prijavljenih slučajeva korupcije, kao što su proaktivne istrage korupcije, kredibilna zaštita uzbunjivača i promovisanje primera istraga zasnovanih na iskazima uzbunjivača

– stavljanje na raspolaganje dovoljnih resursa za rad nezavisnim državnim organima uključenim u suzbijanje korupcije i korišćenje izveštaja tih organa za parlamentarni nadzor nad izvršnom vlašću, a posebno izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije o sprovođenju najvažnijih strateških dokumenata

– uvođenje prakse izrade i razmatranja analize korupcijskih rizika u propisima i procene uticaja antikorupcijskih odredaba zakona i strategija

– puna primena medijskih zakona i stvaranje uslova za funkcionisanje medija bez pritisaka i uticaja od strane poltičkih i ekonomskih centara moći.

Zlatko Minić, Transparentnost Srbija 

“Osoba od integriteta ulaže u svoje znanje , čuva svoju pamet od mentalnih zagađenja i ima postojan stil bez obzira na “in” trendove. Rivalstvo je tim osobama nepoznato jer umeju da vrednuju druge i da ustupe mesto boljem od sebe (vukajlija.com)”

Živimo u vremenu kada Srbija proživljava krizu ekonomskog kolapsa i insititucionalnog rasula, s pravom se pitamo: šta preostaje običnom “malom” čoveku smoždenom u čeljustima svakodnevne borbe za preživljavanjem. Planska dezintegracija institucionalnog sistema suštinski otežava svakodnevni život.

Blokada do srži korupmpiranog i sledstveno tome blokiranog pravosudnog sistema stvara sve veći osećaj nesigurnosti i straha. Gruba manipulacija vlasti potpuno podređenih i udavljenih  medija generiše moralnu i političku konfuziju bez presedana u istoriji ove zemlje.

Ređaju se bitna životna pitanja, individualna i kolektivna. Traže se hitni, neodložni i jasno formulisani, artikulisani odgovori. A odgovora nema jer vlast nema integritet.

Njihova (ne)dela govore više od njihovih reči.

Zarobljeni u stalnim aferama, udavljeni u lažnim diplomama, fabrikovanim filmskim dešavanjima, nemaju odgovore na rastuće životn probleme građana, borba protiv korupcije je deklarativna, čak i 24 predmeta Saveta za borbu protiv korupcije, novembra 2016.godine nisu završeni iako je Premijer na filmskoj konferenciji za štampu obavestio javnost pre nekoliko godina da jesu.

Jednom izgovorena laž, jednom dato neispunjeno obećanje kao i nesposobnost da se snosi odgovornost za propuste i greške urušavaju integritet pojedinca.

Raspad kolektivnog moralnog integriteta povlači za sobom i neodrživost ličnog, individualnog integriteta. Masovno se kreiraju pojedinci, koji u nedostatku svog ličnog integriteta pristaju na saučestvovanje u uništavanju socijalnog integriteta, srozavajući i sebe i društvo u celini. U  takvom moralnom ambijentu pitanje lične i kolektivne časti više nije na dnevnom redu. Umesto toga imamo samo bedan surogat: razmetanje i busanje u grudi a sam pojam časti je na taj način dodatno kompromitovan.

U takvom društvu osoba sa integritetom mora da ima veliku ličnu hrabrost.

Integritet države se pre svega ogleda u celovitosti njenih granica i mogućnosti da svojim građanima obezbedi normalan dostojanstven život.

Ako država nema integritet onda postaje slaba država a njeni građani ne mogu da zadovolje najosnovnije potrebe.

Srbija je slaba država, sa Ustavom za koji je postalo normalno da se ne poštuje, sa sudstvom gde je pravda dostižna samo pojedincima, gde kriminalci hodaju ulicama, gde podzemlje diktira našoj deci  način života, gde je korupcija postala način života. Srbija prolazi  jasno vidljivu fazu sveopšte erozije.

Demokratske tekovine koje su, uz sva saplitanja i nedoslednosti, dostignute posle petooktobarskog prevrata sada se sistematski gaze. Funkcionisanje državnih institucija se svakoga dana sve više urušava i blokira njihov rad. Službe bezbednosti ponovo izmiču kontroli javnosti uz realnu opasnost da budu zloupotrebljene u partijske i lične svrhe.

Usvajanje i primena Plana integriteta je važna aktivnost u borb protiv korupcije I još jedno od mnogih mrtvih slova na papiru u Srbiji. U Srbiji je deklarativna borba protiv korupcije, u trendu je  usvajanje najrazličitijih strategija, planova, formiranje koordinacionih tela i timova. I dok papir trpi sve, rezultitati su slabi.

Dela govore više o reči, a nažalost dela nema.

Sporadična spektakularna hapšenja ne rezultiraju osuđujućim presudama, korupcija cveta a presuđenih koruptivnih predmeta nema. Integritet postaje staromodna vrlina, nisko kotirajuća u vremenu trke za glasovima zarad vlasti.

Državni moral, lični moral, čast, poštenje moramo da vratimo u naš život. Integritet treba da postane društveno priznata vrednost. Za to treba građanske hrabrosti, dostojanstva i poverenja. Poverenja da su promene moguće.

Miroslava Milenović, članica Saveta za borbu protiv korupcije

Živorad Branković istaknuti je borac protiv korupcije i kriminala, što je u više navrata dokazao, ugrozivši bezbednost i egzistenciju, sebe i svoje porodice. U borbi protiv nezakonitosti bio je izložen oštroj odmazdi. Ovo nije promenilo njegov stav i volju za iskorenjavanjem korupcije iz našeg društva, a počevši od “svog” dvorišta. Njegova dela primer su hrabrog i upornog građanskog aktivizma u borbi za zdravo društvo.

Gospodin Branković, pravnik i diplomirani specijalni pedagog iz Zaječara, svoju bogatu profesionalnu karijeru izgradio je na različitim funkcijama u okviru Ministarstva pravde i državne uprave u periodu od 1985. do 2011.godine, sa prekidima. U međuvremenu bavio se pravnim zastupništvom u okviru private firme “ŽAD”, a bio je angažovan i od strane GTZ International Services kao ekspert zа jаčаnje institucijа u petnаest opštinа Istočne Srbije. Kao aktivista brojnih nevladinih organizacija, radio je na programima reforme sistemа izvršenjа krivičnih sаnkcijа,  borbe protiv korupcije i zаštite ljudskih prаvа ugroženih grupа. Autor je više  stručnih rаdovа iz oblаsti izvršenjа krivičnih sаnkcijа, a bio je i osnivаč i koordinаtor Grаđаnskog sаvetа opštine Zаječаr. Zа svoj rаd više putа je nаgrаđivаn i pohvаljivаn.

Nepristajanjem na potčinjavanje nezakonitim naredbama i postupcima, već postupanjem isključivo u skladu sa Ustavom i zakonima Republike Srbije, Branković je bio izložen ozbiljnim pritiscima, šikaniranju i otvorenim pretnjama. Na funkciji upravnika Kazneno popravnog zavoda Niš Branković je obelodanio da vaspitači u ovoj ustanovi primaju mito, a stražari koriste zatvorenike za krađu državne imovine. Branković je podneo pet krivičnih prijava za zloupotrebu službenog položaja i pokrenuo 48 disciplinskih postupaka, nakon čega mu je na nezakonit način prekinut radni odnos u KPZ Niš. Kroz sličnu situaciju Branković je već prošao 1996. godine kada je smenjen  sa mesta upravnika Okružnog zatvora u Zaječaru.

Preduzimanjem mera na suzbijanju kriminala i korupcije od strane lica na poslovima izvršenja krivičnih sankcija i stvaranjem uslova dostojnih čoveka, za pogodniji život i rad, resocijalizaciju i rehabilitaciju lica lišenih slobode, Branković i njemu bliski saradnici radili su na usklađivanju institucija Republike Srbije sa evropskim standardima.

Obraćanje Živorada Brankovića učesnicima Godšnje konferencije Biroa za društvena istraživanja “Gradovi protiv korupcije” – 23.12.2013

I pored brojnih onemogućavanja, uskraćivanja i osujećivanja koja su mu činjena od strane vršioca kako izvršne tako i sudske vlasti RS, a na protivustavan i protivzakonit način, Živorad Branković očuvanog integriteta i karaktera nastavlja borbu, obraća se medijima, Agenciji za borbu protiv korupcije, Zaštitniku građana, Povereniku za informacije od javnog značaja, kao i Uprаvnom sudu. Presudom Upravnog suda početkom 2013. godine poništeno je nezаkonito rešenje pređašnje Ministarke prаvde Republike Srbije, Snežane Malović, kojim mu je prestаo rаdni odnos nа mestu uprаvnikа KPZ Niš. Vođen parolom da “samo sistemski pristup u borbi protiv korupcije može da dovede do njenog efikasnog suzbijanja”, Branković  se i danas aktivno zalaže za “temeljno čišćenje” zatvora u Srbiji od korupcije, kriminala i neprofesionalnog ponašanja zatvorskih službenika.

Svojim postupcima Živorad Branković pomogao je društvu i državi u očuvanju zajedničkih interesa i usmerio pažnju javnosti na slične probleme i potrebu za njihovim rešavanjem.

Slučaj Valentine Krstić prvi je poznat slučaj očigledne odmazde protiv uzbunjivača kome je dodeljena zaštita zbog prijavljivanja sumnje na korupciju.

Valentina Krstić, Diplomirani mašinski inženjer iz Niša, od 2008. godine na funkciji je u Kazneno popravnom zavodu Niš. Krstić je tokom svog rada ovde u više navrata prijavljivala slučajeve korupcije, zbog čega je smenjena sa pozicije načelnice Službe za obuku i upošljavanje na niže radno mesto u komercijali.

Krstić i njene kolege su Agenciji za borbu protiv korupcije dostavili dokumenta kojim ukazuju na višegodišni i milionski kriminal i korupciju u KPZ Niš. Nakon ove prijave, Agencija za borbu protiv korupcije dodelila joj je status uzbunjivača.

Zbog netrpeljivosti prema nezakonitostima Krstić je bila izložena ozbiljnim pritiscima, šikaniranju i otvorenim pretnjama. Naime, nakon ukazivanja na koruptivne radnje Krstić se teretila da je neovlašćeno iskoristila memorandum KPZ Niš u dopisu kojim se privatno obratila Policijskoj upravi u Nišu, zbog čega je kasnije odlukom zamenika upravnika niškog zatvora, Gordana Božića i suspendovana. Sa posla su udaljeni i svi zaposleni koji su dokumentovano govorili o malverzacijama u KPZ Niš, čime su narušena njihova osnovna ljudska prava.

I pored prepreka na koje je nailazila, Krstić očuvanog integriteta nastavlja borbu, obraća se nadležnim institucijama i medijima. Reakcijom Centra za ljudska prava iz Niša, Biroa za društvena istraživanja, medija, Agencije za borbu protiv korupcije, Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao i Zaštitnika građana, a nakon sastanka sa ministrom pravde, Nikolom Selakovićem, zahtevano je od zamenika upravnika KPZ Niš da van snage stavi odluku o suspendovanju Valentine Krstić, dok se ne dokaže da ova odluka nije posledica ukazivanja na korupciju. Iako još uvek pod disciplinskim postupkom Krstić je vraćena na posao, a kasnije i na mesto načelnice Službe za obuku i upošljavanje.

U novembru 2013. godine Valentina Krstić izabrana je za člana Lokalnog antikorupcijskog foruma Niš, tela koje kontroliše javne nabavke kao i donacije i sponzorstava iz lokalne samouprave ka nevladinom sektoru i građanima, kao i radi na zaštiti žrtava korupcije i aktivnijem uključivanju građana u rad nadzornih i upravnih odbora. Inicijator osnivanja ovog tela bio je Biro za društvena istraživanja, a njegovo formiranje podržala je i Agencija za borbu protiv korupcije.

U decembru 2013. godine Ministarstvo pravde zvanično je obustavilo discilplinski postupak pokrenut protiv Valentine Krstić, čime je dato priznanje njenoj hrabroj borbi protiv korupcije.

Hronološki prikaz slučaja je dostupan na sajtu Biroa za društvena istraživanja.